19.03.2017.

Operacija sat: Izneta još tona smeća iz Petrovaradinske tvrđave - Tito taj deo opisivao kao zatvor


Udruženje „Ugrip“ koje pokušava da potpuno očisti podzemlje Petrovaradinske tvrđave koje je zatrpano tonama đubreta
u prošlu nedelju je organizovalo 147. akciju pod nazivom „Operacija sat“ na kojoj je učestvovalo 48 ljudi, koji su izbacili još tonu smeća u delu gornje tvrđave koja nosi naziv Heksagon.

Okupljanje je bilo zakazano između 10 i 10.30 časova na parkingu ispred hotela Leopold. Ni vetar ni hladno nedeljno jutro koje obično služi za odmor nakon radne nedelje nije pokolebalo ovu družinu entuzijasta da pokleknu u svojoj misiji. Svako je doneo ponešto od hrane i pića, a od opreme jedino čime se služe prilikom skupljanja smeća su debele rukavice. Tradicionalno nakon radne akcije, kako su rekli ekipi Dnevnika koja je taj dan provela sa njima, prave klopu, a tog dana na meniju je bio paprikaš. Tako se ekipa podelila u dve grupe, na one koji čekaju i pripremaju hranu i one koji se spuštaju u tunele da čiste.


Osnivač udruženja „Ugrip“ Leon Šurbanović izneo je pred „Ugripovce“ogromnu mapu tvrđave kako bi objasnio kuda će se taj dan kretati i da im skrene pažnju na sve ono što je očišćeno kao i na ono što će se čistiti u budućim akcijama. Tog dana, čistio se Bastion Ludviga Badenskog, a Šurbanović je objasnio da ispod njega postoji čitav sistem hodnika koji se dalje prožimaju kroz celu tvrđavu. To je laički rečeno, onaj hodnik sa desne strane kada se iz starog grada u Petrovaradinu stepenicama penjete prema satu.

- Mi danas smo zapravo dodirnuli samo jedan mali deo hodnika koji nigde ne postoji na karti i to je zato veoma interesantno. Bili smo u delu koji je po istraživanju “Ugripa” bio jedna vrsta zatvora u kojem su bili mnogi velikani kao što su Svetozar Miletić i Tito - rekao je Šurbanović za Dnevnik i dodao da je Josip Broz tu proveo svega dan ili dva i da su oni na osnovu nekih knjiga u kojima je Tito opisivao taj zatvor, zaključili da je to upravo mesto na kojem su bili danas.


Po rečima Šurbanovića na pitanje koliko možemo da znamo šta je od svega mit i legenda, a šta istina, on je rekao da je svoja istraživanja o Petrovaradinskoj tvrđavi započeo još davne 1988. godine. Pročitao je dosta knjiga, beležio ono što su mu drugi govorili o Tvrđavi. Po njegovim rečima, tek je 2015. godine zajedno sa ekipom “Ugrip” ušao u sam sistem kako bi sve to pročitano i ispričano pokušao da postavi na svoje mesto.

-To što smo mi prešli za ove dve godine, to niko do sad nije uradio. Ono što smo videli i doživeli ne postoji ni u knjigama ni u tajnim spisima starih istraživača. Međutim, uvek postoji neka tanka nit između legende i istine i do sada smo za dvadesetak legendi uspeli da dokažemo da one nisu samo to.

Šurbanović je rekao da ukoliko nastave da rade ovim tempom, bez ičije pomoći, uspeće da u narednih deset meseci do godinu dana očiste celokupno podzemlje tvrđave. Slavomir Kišfalubac je rekao da poznaje Leona dugo godina i da je od samog početka deo ekipe “Ugrip” kao i da se za podzemlje Tvrđave oduvek teorijski interesovao. - Bilo je mnogo dilema koje je trebalo odgonetnuti, a to nije moglo drugačije nego kopanjem po arhivama Matice srpske kao i na drugim mestima- rekao je on.


Po njegovim rečima, do nekih podataka je došao putem jednog linka na kom se povezao sa određenim ljudima koje je pitao da li neko poseduje stara pisma od vojnika s Tvrđave. Nekoliko njih se javilo i najinteresantnije bilo je pismo na osnovu kojeg su oni pokušali da razbiju neke od mitova.
- Moja želja je da sve što ne postoji u zvaničnim dokumentima mi otkrijemo i dokumentujemo. Nećemo odustati od ove akcije i učinićemo sve da od podzemlja tvrđave naprave kulturno-istorijsku atrakciju - rekao je Kišfalubac.

- U pismu austrijskog vojnika je napisano da je pratio cara do bunara i da je car pio vodu sa česme, a u podzemlju nigde nema česme. Zvanična istorija potvrđuje da je dole postojala česma i zbog toga smo krenuli u akciju čišćenja Kajzer bunara. Doveli smo ronioce i pronašli smo tragove česme. Došli smo do pisma i jednog Italijana koji je pisao svojoj devojci da se krije u pukotini Petrovaradinske stene u koju može da se uđe samo potrbuške. U toj prostoriji je bio jedan veliki bazen u kojem je bila kristalno čista voda gde su uživali... Iako još uvek nismo našli tu pukotinu i tu stenu, s obzirom da voda izvire iz same stene, pretpostavljamo da se to nalazi negde u blizini bastiona Ludviga Badenskog - rekao je Kišfalubac.

izvor: dnevnik.rs, foto: instagram.com/nsinfo