16.03.2017.

Niko neće na zanat: Niču nova gradilišta - ali Srbija će imati problem sa radnom snagom


Građevinske firme u Srbiji imaju sve više posla
a vrednost radova na kojima mogu da rade domaći neimari u naredne dve godine je 970 miliona evra.

Posla će biti, ali školovanih zidara, tesara, armirača, keramičara , vodoinstalera sve je manje u Srbiji.

Interesovanje za upis u građevinske škole izuzetno je malo.

U celoj Srbiji ove godine je upisano samo 10 zidara, osam tesara i četiri armirača, a poslednjih nekoliko godina za vodoinstalatera nije se nije prijavio ni jedan učenik.

Direktorka Građevinske škole Beograd Dragana Radovanović, kaže da je ta škola jedina u Srbiji koja školuje deficitarna građevinska zanimanja- zidare, tesare, armirače.

"Školovanih vodoinstalatera u Srbiji uskoro više neće biti, jer je poslednji kod nas završio školu pre tri godine. Već 10 godina nema staklorezaca i kamenorezaca, nema zainteresovanih učenika za te smerove", rekla je Radovanović za Tanjug.

Ona kaže da ih građevinske firme stalno zovu i traže zidare, tesare, armirače. U ovom momentu privreda traži 26 tesara, a iz školskih klupa u junu izaćiće samo tri tesara.

To što je malo interesovanje učenika za majstorska zanimanja, Radovanović kaže da su "najveći problem roditelji" koji decu usmeravaju na četvorogodišnja zanimanja.

"Možda treba malo više da se promovišu ta zanimanja , pošto je očigledno da potreba postoji u privredi. Roditelji smatraju da su to teški poslovi, te je zbog toga malo interesovanje učenika", kaže Radovanović i dodaje da se u njihovoj školi na te smerove uglavnom upisuju deca koja dolaze iz unutrašnjosti.

Kako kaže svi učenici po završetku školovanja imaju mogućnost odmah da počnu da rade i to za pristojne plate, te je kao primer navela učenika koji je počeo da radi u Energoprojektu i sa trećim stepenom ima platu kolika je njena plata kao direktora škole.

Radovanović kaže da je napravljen pozitivan, mali korak prošle godine kada je Ministarstvo prosvete ograničilo da se u četvorogodišnje škole mogu upisati samo oni koji na maloj maturi ostare minimum 50 bodova.

Tako je Građevinska škola Beograd prošle i pretprošle školske godine upisala četiri, odnosno pet učenika, da bi ove godine u školske klupe selo deset budućih zidara.

Slično je i sa tesarima, gde je prošle i pretprošle godine upisano četiri, odnosno tri učenika na taj smer, da bi ove godine bilo upisano duplo više.

Predsednik Udruženja geodetskih i građevinskih škola Srbije Stanko Matić kaže da se građevinska industrija polako pokreće u Srbiji, da niču nova gradilišta, ali da će Srbija imati problem sa radnom snagom.

Pozitivan pomak očekuje od politike Ministarstva prosvete oko dualnog obrazovanja, te da će se u narednom periodu na deficitarna građevinska zanimanja upisivati mnogo više učenika.

To što se danas mnogi prekvalifikuju za građevinske radnike je, kako kaže, dupli trošak za državu koja plaća školovanje uucenika, a zatim i prekvalifikaciju jer ne mogu da nađu posao u struci.

I Matić se slaže da su za odabir srednje škole ključni roditelji, koji decu usmeravaju na cetvorogodišnje škole, a ne na zanate, da "sede u kancelariji, da ne budu na gradilištu".

"To je filozofija koja više nema smisla. Najvažnije je kada završe školu da mogu odmah da se zaposle i od tog posla da žive, a ne da budu na grbači roditelja narednih pet do deset godina", kaže Matić.

Za tesare smatra da su više od zanatlija, da su umetnici, te podseća da dobar tesar u Srbiji danas ima platu i više od 1.000 evra.

Danas je sve više ljudi na gradilištima koji su završili neku drugu školu, a silom prilika dospeli su na građevinu. Možda je to jedan od razloga zašto se najviše povreda na radu dešava baš na gradilištima.

izvor: Tanjug, novosti.rs, agencije, foto: ilustracija