11.02.2017.

Za nasilje dece u školi roditelji krivično odgovaraju


Kazne za roditelje već postoje ako ne upisu dete u skolu, ili ga ne odvedu na pripremni predškolski program

Za roditelje čije dete maltretira vršnjake u školi, narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika nacrt Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara. Roditelji će, ukoliko ove odredbe budu usvojene, osetiti na “novčaniku” i ako ne upišu dete na vreme u predškolski program ili školu, ali i ako u roku od osam dana ne opravdaju izostanke iz škole. Predviđena novčana kazna za to je od 5.000 do 100.000 dinara.

Za teže prekršaje deteta u školi, radna verzija nacrta Zakona predvidela je za roditelje prekršajnu ili krivičnu odgovornost. U težu povredu obaveza učenika spadaju uništavanje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola, prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola, uništavanje ili krađa imovine škole.

Upotreba alkohola, duvana, narkotika, unošenje oružja u školu ili upotreba mobilnih telefona kojim se ugrožavaju prava drugih učenika ili u svrhu prevare prilikom ocenjivanja, takođe su definisani kao teža povreda obaveza.

- Ovim nacrtom očigledno je izvršeno preciziranje svega onoga što već postoji, na sličan način kao sto smo mi u Nacrt Aleksinog zakona naveli.- kaže docentkinja na Pravnom fakultetu dr Dragana Ćorić, koja je sa svojim timom sastavila “Aleksin zakon”, čiji se elementi sada nalaze u Nacrtu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. - Kazne za roditelje već postoje ako ne upisu dete u skolu, ili ga ne odvedu na pripremni predškolski program, kao i praksa da roditelj može da bude kažnjen ako u roku od osam dana od dana prestanka okolnosti koje su dovele do izostanka deteta ne dovede dete.

Ono što je novo jesu kažne za teže povrede obaveza učenika, među kojima je i tajno snimanje telefonom i varanje na testovima.

- Novina je uvođenje prekršajne i krivične odgovornosti za decu koja čine nepodopštine, pri čemu je do sada postojala samo obligaciona, odnosno mogućnost naknade štete izražene u novcu od strane roditelja. Od obaveze plaćanja mogli su da se izuzmu ako su lošeg imovinskog stanja.

Ono što se od ovog zakona očekuje jeste dosledna primena. Drugim rečima, ako se i dalje ignorišu priprećene kazne i pronalaze načini da se ne kažnjavaju roditelji dece odgovorne za teže povrede obaveza, i ovaj zakon biće mrtvo slovo na papiru.

- Drago mi je da se u Zakonu stalo na novčanim kaznama za roditelje, jer to jeste u ovoj fazi i stanju svesti društva koje imamo jedini lek za disciplinovanje roditelja – kaže dr Ćorić. – Oni moraju da se podsete da su roditelji i odgovorni za svoje dete i ako je ono u školi, i da ne prebacuju na školu svoje roditeljske dužnosti. Vršnjačko nasilje postoji i moramo biti svesni toga da svaki, pa i najstroži zakon neće imati svoj legitimitet, ako se zaista i dosledno ne bude primenjivao – kaže dr Ćorić.

To sa druge strane, ne oslobađa odgovornosti nastavnike, kaže Ćorić, ističući da je Aleksin zakon pokušao da premosti jaz između haosa koji trenutno postoji i strogoće koja nikome ne prija. U toku su razgovori predstavnika Ministarstva prosvete s reprezentativnim sindikatima, koji imaju brojne zamerke na radnu verziju nacrta Zakona, a jedna od najvećih je što od početka nisu bili uključeni njegovu izradu.

- Prosvetni radnici moraju da shvate da ovoj haj-tek generaciji ne mogu zavoditi disciplinu jedinicima, vikom, drekom kao sto su njihovi nastavnici radili i kako su njih učili – rekla je dr Dragana Ćorić. - Oni jesu odgovorni i treba da budu odgovorni za dete u školi u meri u kojoj ne reaguju da spreče nasilje ili da ga zaustave. Od kako je objavljen naš predlog u vidu Aleksinog zakona, od svih stavki bolela je jedino stavka koja se odnosila na gubljenje licence nastavnika koji usled svog nereagovanja dovede do teške telesne povrede ili smrti deteta. Takvo ponašanje motivisaće i druge učenike da se ponašaju kao nasilnici jer je nastavnik ne reaguje.

Kada se usaglasi tekst nacrta Zakona ide u javnu raspravu, pa tek onda u skupštinsku proceduru.

izvor: dnevnik.rs, foto: ilustracija, Ben Schonewille/freedigitalphotos.net