24.02.2017.

Uskoro - Prosečna plata po stvarnim (realnim) ciframa?


Republički zavod za statistiku i Poreska uprava potpisale su sporazum po kom će RSZ dobijati podatke direktno od uprave
umesto od izveštajnih jedinica, odnosno anketom.

"Danas" piše da osim što će ovakav način razmene podataka smanjiti troškove i opterećenost privrede jer se jednom dostavljen podatak ma kojoj državnoj instituciji neće slati drugoj, već će ih državni organi međusobodno razmenjivati, prelazak na korišćenje administrativnih podataka će dovesti i do promene metodologija. Umesto sprovođenja statističkih istraživanja na bazi uzorka, od sada će statističari raditi sa kompletnim podacima.

Podaci Poreske uprave će se koristiti za obračun statističkih pokazatelja o zaradama, za istraživanje o rashodima u oblasti socijalne zaštite, za istraživanje o prihodima i uslovima života i za obračun makroekonomskih agregata sektora domaćinstva, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Jedna od zamerki na obračun prosečne zarade u Srbiji bila je i što statistika nije uzimala u obzir zarade preduzetnika.

"U obračun prosečnih zarada ući će i zarade zaposlenih kod preduzetnika, što je i do sada bio slučaj, ali će obuhvat svakako biti bolji, pa samim tim očekujemo i kvalitetnije podatke. Kada je reč o preduzetnicima, u obračun prosečne zarade će ući i oni preduzetnici koji ostvaruju zaradu. Podsećamo da mnogi od njih ne ostvaruju zaradu već samo profit", navode u RZS.

Statistika do sada nije uzimala u obzir zarade preduzetnika uz objašnjenje da nisu dovoljno pouzdani. S druge strane, upućeni tvrde da preduzetnici u 90 odsto slučajeva isplaćuju minimalac, a pošto ih je oko 240.000, to bi uticalo i na smanjenje prosečne neto plate u Srbiji koja je u decembru iznosila 53.456 dinara, što je i posledica isplaćivanja bonusa, pa čak i delova januarskih zarada zbog praznika.

Član Asocijacije mladih i srednjih preduzeća i preduzetnika Milan Knežević kaže da je prosečna plata u Srbiji daleko manja od prikazane iz dva razloga.

"Statistika ne računa zarade preduzetnika koje su uglavnom minimalac. Drugi razlog je što se neto isplaćena plata predstavlja kao neto prosečna plata. Ali kada bi dodelili nulu svima onima koji su radili a nisu dobili platu, prosečna plata ne bi bila više od 32.000 dinara po mom uverenju", smatra Knežević.

Poreska uprava će dostaviti podatke za preduzetnike, ali samo za one koji isplate plate. Ova promena neće rešiti problem sa statistikom zaposlenosti, smatra profesor Milojko Arsić. Naime, anketa o radnoj snazi kojom je meren rad na crno, prethodnih godina imala je veliki rast, zbog čega su i ukupni rezultati o zaposlenosti delovali spektakularno. Osim toga, veliki rast neformalno zaposlenih značio bi i to da je produktivnost pala za 15 odsto, jer je bruto domaći proizvod stagnirao.

Podsetimo, da je statistika samo broj pokazuju i mesečni podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima građani zarađuju prosečno i do 50.000 dinara, koliko cifre prikazuju za Novi Sad. Istovremeno, građani u anketama za RZS kažu da u proseku raspolažu sa do 30.000 dinara, platom koja nije dovoljna ni za osnovne životne potrebe.

izvor: Danas, agencije, foto: ilustracija