16.02.2017.

Rockov: Voša je veliki, kulturološki klub - poseban pojam koji budi ponos i patriotizam


Mrežu Vojvodine su kroz istoriju čuvali veliki i znameniti golmani. Lazar Vasić, Ilija Pantelić, Ratko Svilar i Željko Brkić
možda se nalaze na vrhu te piramide, ali su i pre i posle njih gol čuvali golmani koji su ulivali sigurnost odbrani. Zbog specifične težine same pozicije, još više zbog bremena velikih imena, današnjim mladićima na gol-liniji, koji brane ili stasavaju u Voši, nije ni malo lako. Emil Rockov (21), dete stasalo u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov”, a sada već poraslo i dospelo da ravnopravno konkuriše za “jedinicu”, svestan je obaveze koju preuzima i spreman je da se suoči sa svim izazovima.

- Počeo sam da branim 2006. godine i prošao sam kroz sve uzrasne kategorije Vojvodine. U sklopu procesa sazrevanja, 2014. godine otišao sam na pozajmicu u Slogu iz Temerina, a onda sam branio u novosadskom Proleteru. Tamo sam proveo sezonu i po, sjajno trenirao uz trenera Dejana Bogunovića i stekao veliko samopouzdanje. Veliki korak u karijeri predstavlja prelazak iz trećeg u drugi rang i, s tog aspekta, puno mi je značio boravak na Slanoj bari- kaže Rockov za Dnevnik.

Odradili ste pripreme u Budvi, na kojima se povredio jesenas standardni golman Marko Kordić, pa ste u prvi plan isplivali vi i iskusniji Nikola Perić?
- Iskreno, gledam uvek sebe i povreda Kordića, ma koliko da mi je žao što je do nje došlo, ništa nije promenila u mom odnosu prema radu. Trener Saša Todić ima lepo mišljenje o meni i to mi imponuje i dodatno me motiviše da još više radim. U svakodnevnim treninzima svi razgovramo sa Todićem, ukazuje nam na propuste i trudimo se da uočene mane ispravimo. Ne postoji nikakva teorija zavere u svemu tome, put mi se jeste donekle otvorio, ali je on i dalje trnovit i veoma težak.

Jesu li izuzetan profesionalizam i bespoštedan rad vaša filozofija sporta?
- Jednostavno, ne umem drugačije. Na svakom, ali baš na svakom treningu dajem čitavog sebe i radim kao da sam već na vrhu. Da budem pošten, nisam veliki talenat, ali sam vanserijski radnik. To zahteva puno odricanja, svakodnevne velike mentalne borbe sa samim sobom, ali i, kada se podvuče crta, donosi rezultate. Biće da neko sve to vidi... Golmanska pozicija je specifična, jer kad mi pogrešimo, nema ko da nas ispravi i to je lako uočljivo. Ne bojim se, ipak, grešaka, jer imam puno samopouzdanja i, kada se one i dogode, nastojim da brzo ustanem i nastavim svoj posao da radim najbolje što znam. I kada sam treći golman u timu, treniram istom snagom i sa možda još većom voljom i energijom i čini mi se da me takav odnos i čuva od grešaka. Tri godine već čekam šansu da debitujem za seniorski tim Vojvodine u zvaničnoj utakmici i čekaću, ako bude potrebno, još tri. Imam prostora da napredujem i koristim svaku priliku da sebe unapredim.

Mrežu Vojvodine čuvali brojni velikani, stvara li vam to dodatni pritisak, makar i podsvesno?
- Bez želje da budem pogrešno shvaćen, ne poredim se ni sa kim. Ta činjenica mi, istina, stvara obavezu, ali zar nju ne rađa i veličina kluba kakav je Vojvodina? Voša je veliki, kulturološki klub, poseban pojam koji budi ponos i patriotizam kod svih Novosađana, čime malo koji klub u Srbiji može da se podiči. Uz to, osnovali su je intelektualci i zato je Vojvodina za mene i gospodska sredina. A na pritisak o kom ste me pitali, uvek odgovaram samo i jedino velikim radom. Uopšteno govoreći, više volim da pričam na terenu, između stativa, tu se najbolje primećuje na koji način se odnosim i prema tenzijama, ali i fudbalu, uopšte - jasan je za Dnevnik bio Emil Rockov, golman koji predstavlja, usuđujemo se da tvrdimo, sjajnu golmansku perspektivu novosadskog superligaša.

izvor: dnevnik.rs, foto: instagram.com/nsinfo