09.02.2017.

Evo kako se računa prosečna plata - zašto deluje nedostižno većini građana


Kada državni statističari objave kolika je posečna plata, građani Srbije mahom požele da imaju tolika primanja

Prosek koji Zavod za statistiku izračuna, utisak je, nedostižan je za veliki broj ljudi.

U javnosti se polemiše da je razlog metodologija prema kojoj se ne beleže sve plate, pre svega preduzetnčke. Prvi čovek srpske statistike kaže za N1 da i preduzetnici ulaze u uzorak preduzeća koji se obrađuje.

"Ne može se reći u statističkom smislu da postoji kvarenje statističkog podatka. Naprotiv. Ta polemika je, manje-više, kako bi se reklo, prilično motivisana nekom vrstom opšte pristrasnosti da su plate manje nego što prikazuje statistika", kaže Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Naravno statistika ne beleži plate koje radnici dobijaju na ruke. Takođe, u statističkoj raspodeli uvek je mnogo više onih koji dobijaju manje od proseka. Uobičajeno je, kažu stručnjaci, da su dve trećine plata niže od prosečne.

Pošto statistika nema podatke o svakoj isplaćenoj plati, nego barata sa uzorkom, nemoguće je utvrditi za koliko para mesečno radi najveći broj građana. Objašnjenja, međutim, ne zvuče svima ubedljivo i mnogi imaju utisak da je statistika nerealna.

"Taj osećaj apsolutno i ja imam. Prosto ne mogu da verujem da je toliki prosek, zato što znam da ogroman broj zaposlenih prima zaista male plate", kaže za N1 Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. Dodaje i da u državnoj službi, na primer kada je reč o prosvetarima, radnici imaju niža primanja od prosečnog. Sa druge strane, prosek podižu visoke plate u pojedinim granama, poput finansija ili IT sektora, ali i u nekim državnim preduzećima.

izvor: N1, agencije, foto: ilustracija