08.11.2016.

Takač: Pozdravim sve navijače Vojvodine - Nadam se da ćemo u budućnosti imati mnogo razloga za radovanje


Bivši legendarni fudbaler Vojvodine Silvester Takač danas slavi svoj 76. rođendan, a osim zdravlja za svoju porodicu i prijatelje, poželeo je i da njegova Vojvodina ponovo osvoji titulu šampiona države

Čuveni bivši fudbaler Vojvodine i član najbolje generacije u istoriji “stare dame”, koja je 1966. godine osvojila titulu šampiona Jugoslavije i godinu dana kasnije došla do četvrtfinala Kupa evropskih šampiona, Silvester Takač, danas slavi svoj 76. rođendan. Već godinama, ovaj nekada sjajni fudbaler i reprezentativac Jugoslavije sa porodicom živi u Francuskoj, gde je 1967. godine, kada je otišao iz Vojvodine, nastavio karijeru u Renu.

Potom je igrao i za Standard iz Liježa, a kasnije se posvetio trenerskom poslu i vodio nekoliko klubova, pri čemu je najveći trag ostavio ponovo u Francuskoj, trenirajući Sošo i Nicu.

Današnji dan bio je povod da ekipa sajta FKV pozove Silvestera Takača i poželi mu sve najbolje za njegov rođendan.

- Kad čovek dođe u ove godine, onda postane malo filozof, pa kaže da želi samo dobro zdravlje za svoju porodicu, svoje prijatelje i sebe. Šalim se malo, ali to zaista jeste najvažnije. U to sam se pogotovo uverio nedavno, s obzirom na to da je sin moje sestre doživeo saobraćajnu nesreću, pa bih više od svega poželeo njemu brz i uspešan oporavak. Na fudbalskom planu, voleo bih da Vojvodina nastavi ovako da igra i bude što uspešnija, pa da na kraju sezone možda bude i prva na tabeli. Iskreno se nadam da će biti tako – kaže Takač.

Poslednji put u Novom Sadu, on je boravio sredinom ove godine, kada je prisustvovao i predstavljanju monografije “Prvih sto” u zgradi Matice srpske, pa je ekipu sajta FKV interesovalo i kada ćemo imati priliku da ga ugostimo na jednoj utakmici Vojvodine.

- Drago mi je što sam prisustvovao predstavljanju monografije, iako nisam siguran kada ću biti u prilici opet da dođem. Ovde sam angažovan tako što čuvam unuke koji imaju osam i 11 godina, s obzirom na to da mi kćerka radi kao prevodilac i mora dosta da putuje. Ja ih čuvam, vodim u školu i dolazim po njih, tako da nemam baš mnogo vremena. U decembru svake godine idem na skijanje, ali ukoliko bude prilike, pokušaću tada da dođem i do Novog Sada. Ako ne u decembru, onda bar na proleće – ističe Takač.

Iako ne boravi često u Novom Sadu, on se interesuje za rezultate koje ostvaruje Vojvodina.

- Pratim rezultate preko teleteksta, a ovde imam i satelitski program RTS-a, pa ponekad uspem da vidim i neku reportažu i golove. Takođe, ponekad budem u prilici da kupim jedne nemačke novine koje izlaze na srpskom jeziku, pa i tako dođem do informacija u vezi sa tim šta se dešava u Vojvodini. Sve u svemu, za rezultate i stanje na tabeli uvek nekako uspem da se informišem – ističe Takač.

Kao jedan od najzaslužnijih za to što je prva šampionska titula stigla u vitrine Vojvodine, on sigurno zna koji su preduslovi da se isti uspeh ponovi.

- Verujte mi da tu nema neke posebne tajne. Da znam kako se osvajaju titule, ja bih i dalje bio trener. Ipak, jedno je sigurno: da bi se osvojila titula, potrebno je najpre dobro rukovodstvo, na čelu sa predsednikom, direktorom i ostalima, zatim dobar trener i konačno, kvalitetni igrači. Ako dva od ova tri segmenta budu kako treba, klub ima dobre šanse za trofej, a ukoliko se sve tri stvari slože, onda je uspeh skoro zagarantovan. Primera radi, dok sam bio trener u Sošou, imali smo odlično rukovodstvo i sjajne igrače, a i ja sam imao neki kvalitet kao trener. Zato smo dva puta zaredom bili četvrti na tabeli i došli do finala Kupa, ali je to tada bio ogroman uspeh, s obzirom na izuzetno jaku konkurenciju koja je vladala, sa Pari sen Žermenom, Olimpikom iz Marseja, Bordoom, Monakom sa Arsenom Vengerom itd. – ističe Takač.

Nastupajući za Vojvodinu od 1958. do 1967, odigrao je ukupno 182 utakmice i postigao 62 gola, od kojih su posebno značajna ona dva u Madridu protiv Atletika, kada je Vojvodina pobedom od 2:3 prošla u četvrtfinale Kupa evropskih šampiona. Posle tog meča, Takač je prešao u Ren, a od novca dobijenog od njegovog transfera, tadašnja uprava Vojvodine izgradila je dva reflektora na “Karađorđu”, koji su tada među navijačima simbolično nazvani “Takačeve oči”.

S druge strane, njegov odlazak sigurno je umnogome oslabio tim Vojvodine, kome je malo nedostajalo da eliminiše škotski Seltik u četvrtfinalu, posle pobede od 1:0 u Novom Sadu i poraza 2:0 u Glazgovu, pri čemu su Škoti drugi gol postigli tek u 92. minutu i kasnije te sezone postali prvi britanski tim koji je osvojio titulu šampiona Evrope. Interesantno, jedini poraz u svim takmičenjima te sezone, Seltik je doživeo od Vojvodine u Novom Sadu, pred i dalje rekordnih 30.000 gledalaca na “Karađorđu” i u prvoj utakmici odigranoj pod svetlošću reflektora u Novom Sadu.

Sećanje Silvestera Takača na period proveden u Vojvodini i dalje nije izbledelo.

- U Vojvodini se tada zaokružila celina koju su činili rukovodstvo, trener i igrači. Imali smo sjajnu upravu na čelu sa Arsom Kovačevićem i Vujadinom Boškovom i sjajnog trenera Branka Stankovića, a imali smo i kvalitetne igrače. Iskreno, kada je počela ta sezona, naš tim nije bio naročito priznat od strane sportske javnosti, pa smo zapravo čak i sami sebe potcenjivali. Doduše, imali smo nekoliko reprezentativaca, poput Pantelića, Trivića, Brzića, mene, ali mi smo svi povremeno dobijali poziv, dok su, recimo, igrači Crvene zvezde i Partizana igrali standardno za državni tim. Tek u drugom delu sezone, kada smo ušli u neverovatnu rezultatsku seriju, shvatili smo da mi nismo lošiji od njih i da možemo da budemo prvi – kaže Takač.

Pri kraju razgovora, on je izrazio još jednu želju.

- Voleo bih da pozdravim sve navijače Vojvodine, koji će mi zauvek ostati u lepom i prijatnom sećanju, kao i sve fudbalskom klubu Vojvodina. Nadam se da ćemo u budućnosti imati mnogo razloga za radovanje – rekao je Takač.

Fudbalski klub Vojvodina koristi i ovu priliku da svom uvaženom bivšem igraču i njegovoj porodici poželi sve najbolje, dobro zdravlje i naravno, da se ostvari sve ono što je poželeo.

izvor, foto: fkvojvodina.rs

Нема коментара: