27.11.2016.

Sve više regiona u kojima se uzgaja malina


U prošloj godini iz Srbije izvezeno oko 100.000 tona malina

Šef Odseka za proizvodnju i preradu voća Ministarstva poljoprivrede Srbije Kolinda Hrehorović izjavila je danas da se malina, koja je najznačajnije voće u Srbiji po vrednosti koja se ostvaruje od njenog izvoza, počinje gajiti sve više i to posebno u onim regionima koji nisu bili karakteristični za njen uzgoj.

Ona je na skupu "Značaj maline i zadruga u Srbiji", koji je organizaovan kao prateći program Etno sajma hrane i pića koji se održava na Beogradskom sajmu, kazala da je malina u 2015. učestvovala 48 odsto u ukupnoj vrednosti koja je ostvarena od izvoza svog voća iz Srbije.

Hrehorovićeva je najavila da Ministarstvo poljoprivrede Srbije priprema set mera za unapređenje voćarstva u Srbiji, kao i da planira da od 2017. radi reonizaciju voćarstva, kako bi se videlo koji je region dobar za uzgoj pojedinih voćnih vrsta.

"U prošloj godini je iz Srbije izvezeno oko 100.000 tona malina i to uglavnom na tržište Evropske unije, imamo kvaklitet, ali nam nedostaje sadni material i na tome, kao i na sortimentu trebamo raditi", navela je ona.

Direktor zemljoradničke zadruge Agro eko voće iz Arilja Božo Joković kazao je da je malina kraljica voća u Srbiji i da zauzima značajno mesto u srpskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

On je naglasio da država treba da stane iza proizvođača tog voća koji su okupljeni u udruženja ili zadruge, kako bi se podigao nivo proizvodnje na jedan viši stepen, odnosno da se više ide na preradu i finalizaciju i na tržište nastupa sa određenim prerađevinama, bilo svežim ili zamrznutim.

"Potrebna nam je dobra organizacija i da se napravi dobra strategija u narednom period gde će se znati pravila igre u celoj priči, odnosno šta će raditi proizvođači, distributeri, izvoznici, kao i šta tržište traži. Sve od toga zavisi. Mi jednostavno moramo se prilagodimo tržištu u narednom periodu", kazao je Joković.

Da bi se to uradilo, kako je dodao, Srbija mora da osnaži sortiment i kulturu gajenja malina, ali i da mnogo radi na pripremama projekata i edukaciji.

"Jedino udruživanjem možemo uspeti doći do nekog željenog cilja kojeg u prethodnom period nismo iskoristili adekvatno. Nesmemo dozvoliti da nam se ponove stare greške, već da izvučemo pouku i da pokušamo da u narednom period napravimo dobru priču, a to je izvoz maline u višem obliku", rekao je on.

Prema njegovim rečima, najveći problemi proizvođača malina u Srbiji su nedovoljno sredstava za investicije, nedostatak kapaciteta za preradu, ali i nedostatak adekvatnog sadnog materijala koji bi bio konkurentan.

Kako je dodao, treba raditi i na marketingu, kao i na prodaj i plasmanu da bi se sve što je proizvedeno bilo prodato.

"Problema će stalno biti, ali ih moramo rešavati u hodu sa svim učesnicima u celoj priči", dodao je on.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović kazao je da je za malinare posebno važno udruživanje u zadruge, jer samo tako oni mogu da ostvare neke boljitke.

"Kad su u sistemu zadruge sve mnogo lakše funkcioniše. Malinari od tog udruživanja imaju višestruku korist, jer imaju kontinuiran i kvalitetan proizvod kada im dođe kupac, mogu da obezbede količinu i da sa kupcem uđu u pregovore", kazao je Mihajlović.

On je dodao i da su u Srbiji uglavnom sitni posedi na kojima se uzgaja malina i samo udruživanjem može da se obezbedi neophodna količina ali i jeftinije može da se izvrše sertifikacija.

Zadruga, kako je istakao, radi i na marketingu i promociji proizvoda, a i jeftinije je da se zajednički nabavi hladnjača.

"Ovde je svašta ekspetimentisano, ali je samo zadruga gurana u zapećak. Ne moramo da se stidimo zadruga jer nema boljeg rešenja od njih", naglasio je Mihajlović dodavši da zadrugarstvo u Srbiji ima tradiciju, dugu preko 100 i više godina.

On je naveo i da je u prošloj godini u Srbiji poslovalo 1.638 zemljoradničkih zadruga, u kojima je zaposleno 4.700 ljudi, kao i da su 2015. zadruge u Srbiji imale 68 milijardi dinara ukupnog prihoda.

"Budućnost Srbije je EU, a tamo su u bilo kojoj zemlji svi organizovani preko zadruga, kooperativa, svi imaju svoje institucije.Zadruge su značajne i za nova zapošljavanja i za očuvanje sela", zaključio je Mihajlović.

izvor: Tanjug, foto: adamr/freedigitalphotos.net