07.11.2016.

Majstor Lajoš Lukači: Čovek koji bdi nad satom na Tvrđavi - čuva istoriju Novog Sada


Kula sa satom na Petrovaradinskoj tvrđavi jedan je od najprepoznatljivijih simbola Novog Sada i jedno od omiljenih mesta za fotografisanje

Taj više od dva veka stari svedok vremena razvoja Novog Sada, poznat i kao „pijani sat“ jer mu velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute, ima svog vernog pomoćnika koji proteklih 28 godina vodi računa o svakom njegovom otkucaju, i to bez ikakve naknade, čisto iz ljubavi. Lajoš Lukači, sa svojih 67 godina, i dan - danas svakodnevno dolazi da poseti starog znanca i čuje kako radi. Odrastao u podgrađu, zna za sat otkada zna i za sebe. Ovaj bravar-restaurator i nesvršeni student Mašinskog fakulteta u Zagrebu, postao je igrom slučaja časovničar koji je svakodnevno, sve do pre dva meseca navijao sat, a sada vodi računa o njegovom održavanju. Njegov trud konačno je prepoznat, pa je odlukom Skupštine grada Novog Sada ove godine dobio Novembarsku povelju.


Od 1988. godine sam u ovoj priči – priseća se Lukači za Dnevnik. ─ Organizacija grada Novog Sada je bila potpuno drugačija, uključujući i upravu Petrovaradinskom tvrđavom. Delom je upravljala vojska, a drugi deo, gde je sat, bio je pod civilnom upravom. U to vreme administracija „Gradskog zelenila“ bila je ovde, na Tvrđavi. Oni su to vreme brinuli i o Tvrđavi, a ne samo o zelenilu, i u okviru te službe su imali službenika koji je vodio računa i o satu. Čovek je bio električar i nije se mnogo upuštao u mehaniku jer nije bilo potrebe. Sat je radio dok je radio, a kada se pokvario, on je prestao da brine o njemu. S obzirom na to da smo se poznavali, pitao sam ga kakav je kvar u pitanju, dobio sam ključ od sata i pregledao taj mehanizam. Pronašao sam dve-tri sumnjive stvari koje je valjalo zameniti. Bio je trošan zupčanik, jedna osovina i ležište. Valja naglasiti da su ležišta osovina četvrtasta, a ne okrugla, jer je pre dva i po veka bilo lakše napraviti četvrtastu osovinu nego okruglu. Ja sam to zamenio, navio, podmazao i počeo svakodnevno da kontrolišem da li radi i kako radi i prešlo mi u naviku i traje bezmalo tri decenije.


Kao što priliči dobrom domaćinu, pušta ekipu Dnevnika u unutrašnjost sata, gde ih dočekuje zvuk velikog klatna koje se, zahvaljujući majstor Lajošu, i dalje klati bez zaustavljanja poslednje tri decenije.

Klatno reguliše brzinu okretanja osovine. Amplituda klatna je konstanta, a dalje je sve mehanika. Ovi tegovi pokreću mehanizam. Kada bi zadržali teg ili ga pustili da ode dodole, klatno bi stalo – kaže sagovornik, pokazujući na tri tega težine od oko 80 kilograma koji su važan deo mehanizma sata.

Kako navodi, srećna okolnost je što je poslednjih godina, zahvaljujući „Tamburici festu“ i Rotari-klubu „Novi Sad”, sat obnovljen, a odnedavno se i oglašava zvonjenjem na pun sat. Poslednja donacija Rotari-kluba omogućila je da se sat navija mehanički i za to više nisu potrebne Lajoševe ruke.

Od septembra više nemam primarni zadatak navijanja. Ali i dalje mi je ostalo da brinem o ostalim delovima mehanizma. A mora se i pomerati kazaljka u skladu s letnjim i zimskim računanjem vremena. Taj sat nema satelitsku navigaciju, već se mora ručno podešavati. A i kada se kazaljka pomeri, mora da se prati kontinuirano kako će raditi jer je to veliki mehanizam, ima velike zazore i svoje „ćudi“, koje valja ispoštovati. Tako da sam ga sada namestio da žuri, bolje nego da kasni, ali je to žurenje bilo preterano pa sam ga morao vratiti ─ ističe Lukači.

Ja nikad nisam dobio nikakvu nadoknadu za taj rad. Iskreno rečeno, nisam ni tražio, ali su me nagradili ove godine Novembarskom poveljom. A kad smo kod nagrada, Novi Sad je dobio titulu Evropska prestonica kulture 2021. godine. Postavlja se pitanje šta je ono što grad ima kao kulturnu baštinu i kulturne vrednosti koje se mogu ponuditi strancima? Ja sam bio u mnogo evropskih prestonica i Novi Sad nema zbog čega da se postidi u odnosu na njih, ali mora malo da se umije, sredi i da uljudi to što ima da pokaže u pravom sjaju. Imamo u centru grada pomešanu staru i novu gradnju. Ali, Tvrđava je monument na kojem mora dosta da se poradi da bi mogla da se pokaže u pravom sjaju. Na celoj Tvrđavi, toranj sa satom je zenit i biser koji se ne sme zapostaviti. Ja mogu da obećam, u svoje ime, da ću ga i dalje održavati ─ zaključuje Lajoš Lukači za Dnevnik.

izvor: dnevnik.rs, foto: instagram.com/nsinfo