20.11.2016.

Fizička aktivnost sve ređa u Srbiji


Čak 40 odsto naše dece je predgojazno i gojazno, 70 odsto nedovoljno fizički aktivno
i gotovo svako drugo dete ima neku vrstu deformiteta u razvoju, govore podaci nekoliko istraživanja domaćih stručnjaka objavljenih u vrhunskim svetskim naučnim časopisima u prethodnih par godina.

Nažalost, gojaznost je počela da pogađa i najmlađe naraštaje pa je broj gojaznih u porastu već kod dece uzrasta od 7 do 9 godina što je objavljeno ove godine u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije za našu zemlju.

Indeks telesne mase predstavlja odnos težine i visine i za žene, idealna razmera je u rasponu od 19.1 do 25.8, a za muškarce od 20.7 - 26.4. U našoj zemlji indeks telesne mase veći od 30 ima 18,2 odsto ljudi, a kod čak 36,2 odsto stanovništva Srbije, ovaj pokazatelj uhranjenosti kreće se između 25 i 30. U ovim statistikama kriju se uzroci brojnih oboljenja i fizičkih deformiteta posebno izraženih kod dece. Uzroci ovakve statistike su brojni, ali na prvom mestu su neadekvatna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.

„Fizička aktivnost može zameniti mnoge lekove, ali nijedan lek ne može zameniti fizičku aktivnost“, rekao je Per-Olaff Astrand, pionir i osnivač fiziologije vežbanja. Da u ovoj izreci ima itekako istine svedoči i činjenica da svaki doktor, pored eventualne terapije, uvek preporučuje i naglašava važnost balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti.

Kako ne bismo dospeli na listu zemalja u kojima je gotovo polovina dece gojazna, potrebno je da danas razmišljamo o budućnosti mališana. Nažalost, u formalnom obrazovanju ne postoji program koji se bavi edukacijom na temu donošenja ispravnih odluka kada su dobre svakodnevne životne navike u pitanju, te uloga roditelja postaje još značajnija.

Ipak, savremen način života roditeljima nameće puno obaveza i čini se da je vremena za sport i rekreaciju sve manje. Deca u školama nisu dovoljno aktivna, a roditeljima je, nekada potpuno opravdano, najlakše da decu okupiraju video igricama, crtanim filmovima i drugim aktivnostima koje ne aktiviraju telo. Istovremeno, pritisak i teorija o zdravoj ishrani je pregršt, te je sve više porodica koje svoju ishrani baziraju na konzumaciji takozvanih „super hrana“, bobica, semenki ili drugih „trendi“ proizvodima.

U moru različitih informacija i modernih načina ishrane, važno je da roditelji znaju da je zdrava raznovrsna ishrana ona koja telu obezbeđuje sve potrebne sastojke da obavlja svoje redovne funkcije. To može biti i čokolada i neki napitak, ali ukoliko se konzumiraju umereno i ukoliko su praćeni svim ostalim hranljivim sastojcima (vitaminima, mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima) koje pokreću organizam.


Takođe, nije neophodno da deca treniraju u organizovanim klubovima koji podrazumevaju mesečne članarine. Potrebno je da deca što više trče, igraju se loptom, voze bicikl ili budu aktivna na snegu. Sve to se svakako preporučuje i odraslima. Sasvim solidne rezultate možete ostvariti malo bržim hodom oko pola sata dnevno ili oko 150 minuta nedeljno.


Postoje brojne studije koje dokazuju da fizički aktivna deca imaju bolje kognitivne sposobnosti i da će velika većina njih biti aktivna tokom života. Zato je važno decu od „malih nogu“ navikavati da budu aktivna, da se bave sportom i da se ove navike usade u najranijem detinjstvu.

izvor: b92.net, agencije, foto: nenetus/freedigitalphotos.net