07.10.2016.

Vojvodina područje ugroženo smećem


Upravljanje otpadom jedan je od najvećih problema zaštite životne sredine na teritoriji AP Vojvodine i tu se najviše zaostaje za standardima Evropske unije.

Kako ističu u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, problemi nastaju pre svega zbog nepoštovanja postojećih propisa iz ove oblasti, stalnog porasta generisanja otpada - sa nepouzdanim podacima o količinama - te nedovoljnog udela organizovanog sakupljanja i zbrinjavanja otpada.

Još veću glavobolju zadaje činjenica da nema adekvatanog rešenja za konačno odlaganje svih vrsta otpada, a posebno industrijskog, ali još i više onog opasnog, jer ne postoje postrojenja za skladištenje i tretman te vrste otpada. Vojvodinu takođe pritiska i konstantan porast broja „divljih„ deponija, s jedne, te niski stepen separacije i reciklaže, odnosno nizak stepen korišćenja materijalnih i energetskih potencijala otpada, s druge strane, a nije zanemariv ni uticaj neekonomske cene usluga sakupljanja i odlaganja komunalnog otpada.

Prema poslednjim istraživanjima sa terena i analizama, na teritoriji APV je organizovanim sakupljanjem komunalnog otpada obuhvaćeno oko 70 odsto stanovništva, uglavnom urbanog. Najviše je otpada organskog porekla (29,6 odsto), slede stari papir (16,4 odsto) i plastika (12,9 odsto). Međutim, čak oko 90 odsto svekolikog otpada odlaže se direktno na deponije bez prethodne obrade. To praktično znači da smo objektivno prilično daleko od doslednog sprovođenja Nacionalne strategije upravljanja otpadom, koja pre svega pretpostavlja da se iskoristi i reciklira sve što se može, a da se džapravo samo ono što više nema upotrebnu vrednost odlaže na deponije ili iskoristi za dobijanje energije suspaljivanjem.

„Veliki broj deponija, zbog neadekvatnog odlaganja otpada zapravo su smetlišta, jer se na većini otpad ne tretira na odgovarajući način, odnosno otpad se ne sabija i ne prekriva inertnim materjalom, a odvođenje ocednih voda i gasova ne odvija se kontrolisano. Istovremeno, praćenje stanja životne sredine i mogućih uticaja deponije i deponovanog materijala na okolinu se sprovodi sporadično i nedovoljno”, ističu u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Rešenje je, navode sagovornici Dnevnika u resornom sekretarijatu. U razvijanju sistema regionalnog planiranja upravljanja otpadom. Jer ključni rezultat takvog regionalnog upravljanja otpadom bio bi ne samo da se smanji sad već dramatičan uticaj generisanja otpada na životnu sredinu, nego i da se omogući njegovo pravilno odlaganje i poboljša efikanost resursa, te stimuliše investiranje u ovoj oblasti i uopšte popravi slika Vojvodine.

A ona nije nimalo ružičasta, naprotiv. Podaci govore da je prosečna godišnja produkcija komunalnog čvrstog otpada u Vojvodini 600.000 tona, što predstavlja 300 kilograma godišnje po stanovniku i zapravo je relativno niska u poređenju sa zemljama u okruženju. No, upravo zbog pomenutog neadekvatnog sistema upravljanja tim otpadom, odnosno zbog praktičnog nepostojanje njegove selekcije i tretmana, naša se pokrajina svrstava u – ugrožena područja.

izvor: dnevnik.rs, foto: ilustracija, antpkr/freedigitalphotos.net