17.10.2016.

Ukidanje raznih nameta - za 100.000 novih radnih mesta


Očekivanja od malih i srednjih preduzeća država ne prati odgovarajućim propisima

Uskoro treba da bude završen registar svih nameta privredi, a do kraja godine i zakon o taksama i naknadama, koji će rasteretiti privredu. Po rečima ministra privrede Gorana Kneževića, u saradnji s ministarstvima državne uprave i finansija, priprema se registar u kojem će se evidentirati sva neporeska i nefiskalna davanja, a zatim će država pokušati da ih smanji na razumnu meru da bi omogućila privredi da što bolje i lakše funkcioniše.

U Srbiji posluje 350.000 malih i srednjih preduzeća, koja zapošljavaju 850.000 radnika, a Vlada od njih očekuje da budu nosilac ekonomskog razvoja koji će do 2020. godine zaposliti još 100.000 ljudi. Međutim, tolika očekivanja od malih i srednjih preduzeća država ne prati odgovarajućim propisima koji bi im olakšali rad, već ih „guše” stotine nameta. Naime, u Srbiji postoji gotovo 250 neporeskih taksi, a za svaku petu privrednici ne znaju koliko će da plate naredni put jer se one razlikuju od opštine do opštine.

Po rečima izvršne direktorke NALED-a Violete Jovanović, privrednici i građani Srbije plaćaju stotine nameta čija cena varira u zavisnosti od grada i opštine, a Međunarodni monetarni fond traži od naše države da te takse ujednači i da one budu na jednom mestu. Dodaje da studija o parafiskalnim nametima, koju je NALED izradio u saradnji s USAID-ovim BER projektom, utvrdila je 371 neporesko davanje, od čega su najmanje 179 parafiskalni nameti.

– Tom temom se bavimo već pet godina i imamo konkretna rešenja koja smo predložili Vladi Srbije – rekla je Violeta Jovanović. – Predlažemo reformu u pet koraka, pre svega uvođenjem javnog registra i zakona o taksama. Parasifkalni nameti su doprineli tome da Srbija lane izgubi 13.580 malih i srednjih preduzeća i 35.290 preduzetničkih radnji.

Ona ističe da postoji otpor lokalnih samouprava za ukidanje opštinskih parafiskalnih nameta, što je, kako kaže, očekivano jer u tome vide gubitak sigurnog prihoda od kojeg pune opštinske kase. Međutim, neke sredine su pravo da određuju iznose parafiskalnih nameta privrednicima zloupotrebile pa su firmarine višestruko povećale. Zakon o taksama i naknadama trebalo bi da ujednači iznos naknada na nivou opština i uvede pravilo po kojem bi se za jednu uslugu plaćala jedna taksa. U Ministarstvu finansija najavljuju do kraja ove godine značajne promene u toj oblasti, koje će najzad ujednačiniti visinu naknada koje lokalne samouprave naplaćuju privrednicima i ukinuti značajan broj nameta. Prvi put će ta oblast biti regulisana jednim zakonom, a sada je predmet desetina republičkih propisa i brojnih podzakonskih akata. Tim zakonom grupisaće se naknade, način utvrđivanja njihove visine, kontrolisaće se naplata i omogućiti viši stepen finansijske discipline. Na kraju, on će stati na put lokalnim samoupravama, koje su neretko uvodile skrivene poreze kojima su dodatno punile budžete.

Sada najviše takse, čiji su iznosi šestocifreni, plaćaju kompanije koje posluju u sektorima proizvodnje i prometa naoružanja i eksplozivnih materijala, transporta, zaštite, zaštite životne sredine, rudarstva i autorskih prava. Svi privrednici, bez obzira na to čime se bave, sada plaćaju taksu za navodnjavanje. Ili, ekološku taksu, osim privrede, plaćaju i škole, ali samo privatne. Najmanja republička administrativna taksa trenutno iznosi 70 dinara, a najveća 748.720. Ukoliko u nazivu firme ili radnje ima i reč „Srbija”, vlasnici za to plaćaju dodatnih 474.800 dinara. Privrednici se žale i na to što plaćaju nekoliko puta skuplje priključenje na gasovodnu mrežu, grejanje, struju, vodu...


Šest predloga NALED-a

NALED predlaže uređenje pravnog sistema kroz osnivanje javnog registra neporeskih nameta, ukidanje duplih taksi, odnosno plaćanja više taksi po istom osnovu, usklađivanje visine taksi s cenom pružene usluge, doslednu primenu Zakona o budžetskom sistemu, uvođenje jasnog mehanizma kontrole za propisivanje novih nameta, elemenata tih nameta i trošenja novca prikupljenog po tom osnovu i vraćanje prihoda lokalnim samoupravama koji im po prirodi stvari pripadaju.

izvor: dnevnik.rs, foto: ilustracija