08.10.2016.

U sivoj zoni se popije 90% srpske rakije


90 odsto žestine nastalo na crnom tržištu, gde se i prodaje

U Srbiji je počela sezona pečenja rakije, a i kod nas i u Evropi bitka se vodi zbog sive zone i sumnjivog kvaliteta žestokih i manje žestokih alkoholnih pića.

Zbog rasta prodaje lažnih žestokih pića i vina, vlade članica Evropske unije godišnje gube više od milijardu evra, kao i više od 20.000 radnih mesta, direktno ili indirektno. Uz to je opasnost od pića nabavljenih na crnom tržištu po javno zdravlje velika. Šverc i prodaja lažnih pića procvetali su nakon što su evropske vlade, pogođene krizom, povećale poreze pa se otud sektor proizvodnje žestokih pića i vina u EU, kojim dominiraju mala i srednja preduzeća s po deset zaposlenih, zalaže za smanjenje poreza na alkohol kao način za suzbijanje crnog tržišta.

Najveći gubitak beleži Španija – 263 miliona evra godišnje, Italija – 162, Nemačka – 140 i Francuska – 136 miliona evra. To su i države koje su, pogođene ekonomskom krizom i politikom štednje, odlučile da do „svežeg“ novca dođu povećanjem akciza na alkohol, a to je za posledicu imalo sve veći broj građana EU koji su se okrenuli crnom tržištu gde su alkoholna pića jevtinija. Drugim rečima, povećanje poreza bilo je plodno tlo za procvat crnog tržišta i pred državama EU je sada velika borba za legalnu prodaju žestokih pića i vina, ali i zaustavljanje lažnog, odnosno falsikovanog alkohola.

Od početka ove godine u Srbiji se primenjuje novi Zakon o alkoholnim pićima, koji omogućava građanima da legalno prodaju rakiju preko registrovanih proizvođača, ali i da lakše otvore svoje destilerije, ali još uvek nema podataka o tome kako se on primenjuje u praksi i da li se primenjuje.

Predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača rakije Srbije „Srpska rakija” Vukosav Tomašević izjavio je da se u Srbiji godišnje proizvede oko 60 miliona litara rakije, ali da je 90 odsto žestine nastalo na crnom tržištu, gde se i prodaje. On ističe i da zapravo od 50 do 60 odsto onoga što se deklariše kao rakija zapravo to nije i da je zbog toga novi zakon prvi put rakiju definisao isključivo kao proizvod od voća, ali i uveo red na tržište rakije.

– Nacionalna asocijacija proizvođača rakije „Srpska rakija” bila je aktivno uključena u pripremu zakona, koji je prošao i kontrolu EU, a to znači da je u potpunosti usaglašen s evropskim principima i praksom u proizvodnji jakih alkoholnih pića – rekao je Tomašević. – Tim zakonom proizvođač se vraća u legalne zakonske tokove – do sada su oni mogli da proizvode rakiju samo za svoje potrebe i nisu mogli legalno da je prodaju. Više nema ni nepotrebnih birokratskih prepreka koje su opterećivale proizvođače. Suština je da se uvodi praksa evropskog zakonodstavstva, odnosno država ne zabranjuje proizvodnju, ali u svakom trenutku ima kontrolu zdravstvene ispravnosti proizvoda i protoka robe i novca.


Nameti prave problem

Razlog za veliki procenat ilegalne rakije i drugog alkoholnog pića bio je i prethodni Zakon o alkoholnim pićima, donet 2009. godine, po kojem su nameti za registrovane proizvođače bili veliki, zbog čega su oni masovno prešli u ilegalu. Naime, broj registrovanih proizvođača poslednjih godina pao je s 2.000 na 300, ali to ne znači da oni koji su izbrisani sa spiska legalnih nisu nastavili da proizvode i prodaju alkoholna pića na crnom tržištu. Da je to tako, potvrđuje i podatak da je Odeljenje Poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića samo oktobra prošle godine stavilo van prometa 1.379 litara pića, izreklo 144 kaznenih i 256 upravnih mera i to samo za jedan mesec kontrole ugostiteljskih objekata i pijaca u Srbiji.

izvor: dnevnik.rs, foto: ilustracija