01.10.2016.

Skratio radni dan na 5h - firma procvetala


Osmočasovno radno vreme nije se promenilo poslednjih 100 godina

Radno vreme od devet do pet stvorilo je kult radoholika.

Nažalost, osmočasovno radno vreme nije se promenilo poslednjih 100 godina, bez obzira na to što informatička era predstavlja najveću promenu još od industrijske revolucije, a struktura porodice se dramatično promenila od ranih godina 20. veka.

Zaposleni i dalje svakoga jutra ulaze u svoje automobile i guše se na auto-putevima i tako opet uveče.

Od ponedeljaka se svi groze. Srede služe da se “pregura”. Petak ujutru donosi olakšanje jer dolazi vikend. Ideja da radnici moraju da preguraju 70 odsto svoje nedelje samo da bi u ostalih 30 odsto uživali je kolektivno ludilo”.

Ovo su reči vlasnika firme Tover pedl bords, Stefana Arstola, koji je pre nešto manje od godine uveo petočasovno radno vreme.

“Odlučili smo da ćemo u našoj kompaniji raditi drugačije. Vodim biznis prodaje dasaka za veslanje, tako da kraće radno vreme oslobađa popodneva naših zaposlenih za privatan život i savršen je spoj za naš plaža životni stil”, kaže on.

“Odlučili smo da uvedemo petočasovno radno vreme, što znači da svi rade od 8 do 13 sati. Ako eliminišemo jedan sat za ručak, smanjili smo radni dan svega za dva sata. Naši zaposleni nisu manje plaćeni i od njih i dalje očekujem da budu dvostruko produktivniji od prosečnog radnika.

Rezultati su zapanjujući. Prošle godine proglašeni smo za najbrže rastuću privatnu kompaniju u San Dijegu. Ove godine naš devetočlani tim zaposlenih stvoriće prihod od devet miliona dolara.

Kada kažem ljudima da moj tim radi samo pet sati dnevno, oni odgovore: “To je lepo, ali nama se ne isplati”. Radno vreme od 9 do 5 je toliko ukorenjeno u njihovom razmišljanju da ne mogu da zamisle ništa drugo.

Istina je da možete da smanjite broj radnih sati za 30 odsto i da ostanete na istom nivou produktivnosti. Evo zbog čega:

1. Ljudi nisu mašine. Samo zato što ste osam sati za svojim stolom ne znači da ste produktivni. Čak i najbolji zaposleni verovatno postižu dva do tri sata efektivnog rada. Radni dan od pet sati omogućava da njihova energija bude na optimalnom nivou i da budu efikasni.

2. Sreća podstiče produktivnost. Studije su pokazale da su srećniji radnici produktivniji i ima logike: imati vremena za sopstvena interesovanja, negovanje veze sa bližnjima i biti aktivan daje mnogo više energije, i psihički i fizički.

3. Manje vremena daje bolji fokus i čini da bolje pravite prioritete.


Kako da uvedete petočasovno radno vreme?

Ono što me najčešće pitaju: “Može li se taj sistem primeniti na sve profesije?”

Nažalost, ako je vaš posao isti kao i tokom industrijske revolucije, odgovor je verovatno da ne može. Profesije koje traže 24-časovna dežurstva (policija, medicina, vatrogasci...), nisu kandidati za petočasovno radno vreme. Niti su to oni poslovi koji zahtevaju rad sa velikim brojem ljudi.

Ali za većinu poznatih zanimanja jeste, a evo kako i da počnete:

1. Usvojite pravilo 80-20

Ovo pravilo znači da 80 odsto rezultata dolazi iz 20 procenata napora. Otkrijte kojih su to 20 odsto i eliminišite ostalo.

2. Primenite princip produkcije

Ljudi koji odbacuju ideju o petočasovnom random danu obično mere rad prema vremenu provedenom na njemu a ne po rezultatima. Međutim, većina radnika čije je glavno oruđe znanje nisu plaćeni na sat, već fiksnom platom.

Da bih pomogao svom timu da se prebaci na takav način razmišljanja, odredio sam da pet odsto profita ide radnicima koji pokažu najbolju produktivnost.

3. Nemojte uvek biti dostupni

Moja najveća bojazan u vezi sa radnim danom od pet sati dnevno bila je zbog manje dostupnosti našeg korisničkog centra. Brinuo sam da ćemo izgubiti pola biznisa ako skratimo njegovo radno vreme. Ali shvatio sam da mi nismo tradicionalni biznis jer naši kupci nabave dasku za veslanje jednom u pet godina. Nije bilo važno kada smo otvoreni, nego da održavamo kontakt sa kupcima onda kada jesmo. I tako smo napravili promenu i ništa se nije raspalo.

4. Koristite tehnologiju da unapredite poslovanje

Neočekivana korist od skraćenja radnog dana bila je što su se otkrile slabosti organizacije koje su bile prikrivene većim brojem sati rada. Da bismo dopustili skladištu i servisu za kupce da rade 30 odsto manje, morali smo da smislimo kako da uslužimo isti broj kupaca za kraće vreme. Očigledno rešenje je bilo da uz pomoć automatizacije i softvera smanjimo vreme za pakovanje i utovar. Napravili smo i video-tutorijale kako bi smo pomogli kupcima.

5. Nemojte se ograničavati na 25 sati nedeljno

Moji zaposleni znaju da mogu uvek da bez griže savesti odu u jedan po podne, ali najbolji radnici povremeno ostaju i 12 sati na poslu.

Promena od osmočasovnog na petočasovno radno vreme je bila jedna od najtežih odluka u mom životu, ali moji radnici su danas srećniji i produktivniji. I vi možete da napravite iskorak ka tome i bićete zapanjeni produktivnošću i slobodom koju možete postići”, zaključuje Arstol.

izvor: b92.net, foto: ilustracija