11.09.2016.

Šta se dešava u telu kada jedemo (pre)brzo


Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa pljuvačka i enzimi ne stignu da 'podmažu' hranu i razlome je na manje delove pre nego što dospe u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo mnogo vazduha, što može izazvati gasove i nadutost.
Međutim, pre svega, posledica brzog jedenja može biti veliki osećaj neprijatnosti, problemi s varenjem i pojava refluksa, simptoma prilikom kojeg dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želučanih sokova iz želuca natrag u jednjak.

"Probava počinje već u ustima i kada jedemo prebrzim tempom hrana ne stigne da se razlomi na sitnije delove i pravilno svari pa učestalo brzo jedenje može uzrokovati refluks. Hranu je pre gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj prožvakati zavisi od toga koju hranu jedemo i od veličine zalogaja. Dakle, to može biti 3, 5, 7, 10 puta", ističe profesor dr Marko Duvnjak, specijalista interne medicine i uže specijalizacije iz gastroenterologije i hepatologije.

Još jedan problem prebrzog jedenja koji može uzrokovati gojenje je taj što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti. Kada hrana uđe u usta, telo signalizira probavnom traktu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizira mozgu da je vreme da prestanemo da jedemo.

Međutim, ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i da prestanete da jedete kada shvatite da ste siti. Istraživanja su takođe otkrila da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osećaju sitima.

izvor: zadovoljna.hr, agencije, foto: Ambro/freedigitalphotos.net