13.09.2016.

IT sektor: Stvaranje novog društvenog sloja mladih - dobro plaćenih ljudi, sa sjajnim poslovima


U zemlji u kojoj je polovina mladih nezaposlena i mašta o državnom poslu, rešavanje živtnih problema započinjanjem sopstvenog posla deluje kao misaona imenica.

Ipak, ima i onih koji misle drugačije. StartIt je grupa uglavnom IT profesionalaca i entuzijasta koji promovišu i pomažu Start-ap biznis-kulturu u Srbiji, ističu pozitivne i uspešne primere mladih preduzetnika koji su od ničega stvorili nešto. Predvode ih Vukašin Stojkov i Zoja Kukić, a 28. septembra u Beogradu istimišljenike će okupiti na Drugoj konferenciji “Znamo da možemo”.

Za start-ap poslove čulo se u Srbiji tek pre nekoliko godina. Koliko je ovaj način podsticanja preduzetništva značajan za rast ekonomije u drugim zemljama, ekipa Dnevnika pitala je Zoju Kukić, organizatorku ove konferencije.
- Start-api su poseban oblik preduzetništva, koji se zasniva na tehnologiji i kreiranju sopstvenih proizvoda, okrenutih ka globalnom tržištu. Već više od šest godina radimo na kreiranju podsticajnog okruženja za tehnološki razvoj u Srbiji, a kroz više od 500 projekata i događaja dosegli smo 100.000 ljudi i pomogli prikupljanju više od 70 posto svih investicionih rundi u domaće timove – kaže Zoja Kukić.

Kako ističe, cilj im je da naredni Gugl ili Fejsbuk nastanu u Srbiji, a dugoročna misija je da učine našu zemlju mestom u kome mladi žele da žive, da se smanji odliv mladih mozgova i onima koji ostaju pruži prilika za pristojan život.
Pitanje je, međutim, da li se isplati u Srbiji pokrenuti samostalni posao, i na koje sve prepreke, sem novca, može naići entuzijastični početnik.

- Preduzetništvo je bilo gde u svetu izazovno.

Možda deluje da je kod nas teže, pre svega zbog birokratije i nepodsticajnog pravnog okvira, ali postoje i dobre stvari. Ako gledamo na svetskom nivou, u Srbiji se isplati pokrenuti posao okrenut svetskom tržištu pre svega iz ugla troškova — plate su niže, pa sa njima i većina drugih troškova poslovanja. Zbog toga i veliki broj svetskih kompanija ima svoje firme ovde ili angažuje domaće kompanije da rade na razvoju pojedinih njihovih proizvoda.

IT sektor veoma se brzo razvija i kod nas, i prosto se može posmatrati stvaranje novog društvenog sloja mladih, dobro plaćenih ljudi, sa sjajnim poslovima i u opuštenoj atmosferi.
- Istina je da je prosečna plata programera u Srbiji čak tri puta veća od prosečne plate u zemlji i da su veoma dobro paženi od strane poslodavaca, jer ih je dosta teško naći – kaže Kukić. - Međutim, to ne znači da je taj posao jednostavan — on zahteva konstantno učenje i napredovanje, jer se tehnologija mnogo brzo menja. Nemate luksuz da se opustite.

Najveći utisak kada je IT zajednica u pitanje jeste upravo njena kultura. Retko gde možete da naiđete na ljude koji konstantno rade na sebi i jedni drugima otvoreno pomažu. To je delom posledica toga što ovu zajednicu čine ljudi koji su dovoljno ambiciozni i samouvereni da odmah ciljaju na svetsko tržište. Da biste uspeli, ili bar bili konkurentni, morate biti najbolji. Teško da možete da postignete taj uspeh bez konstantnog učenja i građenja odnosa sa drugima. IT industrija je najzdravija grana u zemlji, neto izvoz veći od nje ima samo kukuruz i smrznuto voće.

IT sektor karakteriše i velika mobilnost zaposlenih, te je “podebeli” CV ovde uobičajen, a menjanje posla redovna stvar. Pitanje koje svaki mladi čovek postavlja sebi jeste koliko se isplati ulagati u startap poslove.
- Ne postoji tačna statistika o stopi uspešnosti startapa, ali recimo da je možda najprihvaćenija ta da svega 1 od 10 uspe. To jeste veliki rizik, ali ako ste među ovih 10 posto, uspeh je ogroman.

Ali, postoji tu još jedna statistika koja je mnogo značajnija — da 10 od 10 preduzetnika na kraju uspe. To se najviše može objasniti time da kada usvojite preduzetnički pogled na svet, prilike vidite svuda oko sebe. To je posebna stvar koju mi u Startitu, pored sve edukacije koje radimo, potenciramo. Edukacija i napredak su beskonačni.

Najveći broj start-apa pokreću baš ljudi iz IT zajednice, kojim okolnosti za upuštanje u neizvesnost idu naruku — dobro zarađuju i obično imaju svoju ušteđevinu, a ako odustanu od posla, bez ikakvih problema odmah mogu da nađu novi. Pored toga, osnivači ne moraju sami da snose rizik, postoje investicioni fondovi koji su spremni da ulože u ideju i podele, pre svega finansijski, rizik sa preduzetnicima. Ti fondovi se nalaze širom sveta i primaju timove sa svih delova planete, pa tako i Srbije, a čak i u Srbiji postoji centrala dva fonda koji ulažu u startape.

Jedini razlog zbog čega domaća IT industrija ne raste još više jeste nedostatak kvalifikovanih ljudi. Zato nam je neophodno da se u ovo uključe i žene i muškarci i naš plan je da se bavimo svim grupama. Mi se trudimo da na različite načine osnažujemo žene, a ovog leta smo prvi put obuhvatili i one najmlađe — kroz naše besplatne radionice programiranja ovog leta je prošlo 250 dece, od čega su skoro polovina bile devojčice.

Žena premalo u IT sektoru

Žene su u IT sektoru prilična retkost, naročito na rukovodećim i organizacionim pozicijama.
- Među programerima u Srbiji svega 11 posto su žene i to jeste nisko, ali tako je i širom sveta. U onoj čuvenoj podeli na muške i ženske poslove, IT je uvek smatran muškom, iako uopšte nema osnova za to. Pretpostavka je da je u toj “podeli” dosta faktora imao marketing još osamdesetih godina, kada su prvi računari počeli da se prodaju i u reklamama su korišćeni isključivo dečaci – kaže Zoja Kukić za Dnevnik.

izvor: dnevnik.rs, agencije, foto: nenetus/freedigitalphotos.net